U slavu prefinjenog talenta za žaljenje

  Ono što mi najviše nedostaje kad ne živim u Srbiji (pored porodice, prijatelja i jogurta), je to što ne mogu da krivim Srbiju za sve svoje neuspehe, profesionalne i lične – često to kažem u polu šali, kao predah od gunđanja oko raznih problema, veoma ličnih, u belom svetu, prijateljima koji idalje mogu da slušaju.  Zapadnjaci, iako često gunđaju, nažalost nemaju srpski (ili Balkanski? … Continue reading U slavu prefinjenog talenta za žaljenje

Advertisements

I bi prajda (a sutra?)

Pre (sad vec) vise od 10ak godina, napisao sam tekst za “eminentni” časopis Vuk (list OŠ Vuk Karadžić) o prvom prajdu tj krvoprolicu na njemu i uzasnoj reakciji SPC koja j to krvoprolice podrzala. Moj otac je mrmljao (što baš o TOME?), urednica tekst nije objavila (nije bilo primereno) i meni je s jedbe strane bilo zao (tekst nije bio neki ali ono sto se … Continue reading I bi prajda (a sutra?)

Manta, manta…

I pored par bizarnih vesti koje su se danas pojavile u srpskoj štampi, ipak je najbizarnija odluka tužilaštva koje je odlučilo da se nagodi sa Cecom i prihvati godinu dana kućnog pritvora i 1.5 miliona eura, posle osmogodišnje istraga posle koje je tužilaštvo htelo 12 godina zbog posedovanja oružija i proneverenih 4 miliona maraka i oko 3.5 milona dolara od transfera fudbalera. Portparol Tomo Zorić … Continue reading Manta, manta…