Sve se odigralo brzo, i možda čak relativno predvidivo, na trgu Repblike, oko podne pre dva dana.

-Dobar dan, da li biste učestvovali u anketi?

-Da…

-Šta mislite da bi trebalo da bude kazna silovatelju one devojčice?

-Pa čovek je očigledno poremećen,i trebalo da dobije maksimalnu zatvorsku u Srbiji. Ali ne mislim da bi trebalo da bude osuđen na smrt ili bilo šta slično.

Devojka pored, koju pre nisam ni primetio kreće da me slika.

-Čekajte, za šta je ovo?

-Samo anketa… za Alo.

 

U tom trenuku sam se zamislio i pomislio da li mi treba da se u bilo kom trenutku imenom i prezimenom pojavljujem u Alo-u? Ipak kako sam bio siguran da će biti dosta onih koji bi ubicu Anđeline Stefanović na bilo koji bizaran način mučili i ubili, mislio sam da bi trebalo da kažem svoje mišljenje koje je suprotno tome. Zašto? Jer mislim da to ništa ne bi rešilo, i da bi jedinu satisfakciju od komplikovanog mučenja ubice (koji je pritom ometen u razvoju, po pisanju Alo-a) došla ljubiteljima sadizma, koji bi voleli da je Srbija više kao Saudijska Arabija. U Rijadu sam proveo dovoljno vremena da shvatim da to nije način da se vodi zemlja. Sistem koji se zasniva na brutalnom zastrašivanju svojih građana da poštuju zakon je sistem koji je u dubokom problem i koji je veoma opasan. U Srbiji, sa svim zlouptrebama vlasti i pravosudnog sistema, smrtna kazna bi bila potencijalno opasno oružije.

Alo je moju izjavu, bizarno pribavljenu, još bizarnije i veoma netačno preneo:

– Zaslužuje maksimalnu kaznu, očigledno je da je čovek načisto poremećen. Kad bi postojala, za njega je smrtna kazna (RAJKOVIĆ BLAGO OMETEN U RAZVOJU: Ubica bio svestan šta čini!, 12.7.2016, alo.rs)

Moja izjava je stavljena sa, pretpostavljam, slično pribavljenim vox populi, od kojih je jedna osoba navodno predložila sečenje ubice na kockice. Iako je Alo, naravno, gadni tabloid, koji se naslađuje i profitira na tragedijama žrtava, pritom hraneći najgore delove psihe svojih čitalaca, hteo sam da ovo podelim sa vama iz dva razloga.

Moj sebični razlog je da ne želim da iko ima sumnje u moj odnos prema smrtnoj kazni i kažnjavanju posle kratkog googlovanja moga imena.

Drugi je da pokažem na praktičnom primeru nizak nivo profesionalizma u srpskom tablodinom novinarstvu (da, znam, to nije novost). Ali opet, izvrtanje tuđih reči, pogotovo od nebitnih prolaznika, je zastrašujuća praksa. I da, odbijajte novinare kada vam ne obaveste o kakvim izjavama i anketama je reč.

Pisao sam Alo-u danas da promene moju izjavu. Tekst stoji i posle par sati, nepromenjen.

 

P.S. NUNS je napravio zapanjujuću analizu medijskog pokrića ovog zločina, i naravno Alo prednjači u neukusu.