Srećna vam srećna Nova Godina: Top lista novogodišnjih pesama iz Peak-Pink ere

(photo: Gorana Trbić, @the_bastard_camels)

Svaka nova godina od Dejtona do 5. oktobra je bila obeležena Pinkovom novogodišnjom čestitkom. Kao i Pink, i one su se nastavile posle Miloševićevog odlaska, ali nikad nisu dosegle popularnost i kvalitet peak-Pink ere, koja se desila tokom poznog Miloševićevog režima. Za moju generaciju one su ono što su verovatno bili pionirski rituali za SFRJ generacije: kičasti potsetnici na detinjstvo.

RTV Pink je preuzeo tradiciju svenarodnih novogodišnjih pesama od RTSa, ali je formu “uzdigao” svojim prepoznatljivim camp idejama. Pesme su okuplljale estradu u njenom najboljem izdanju i slale ideju “glamura” u hladne domove, ponekad i bez vode i struje zbog restrikcija. Pinkov glamur je koncidrao sa relativnim poboljšanjem situacije. Uklanjanje spoljnog zida sankcija je donelo do malog predaha narodu koji je strahovao od nastavka rata i ponovnih nestašica, dok su studenstki protesti 1996-97e doneli do ojačavanja opozicije i osećaja slobode (makar u gradovima gde su se održavali), tako da sladunjavost želja nije bila toliko gorka kao što bi bila 1993e ili 1994te.

Pink je uz sav šund koji je upumpavao, u to vreme davao jedini davao sliku modernosti, sa dobrim serijama (Dosije X! Prijatelji!), solidnim filmovima i veselim temama koje su ostavile neobrisiv trag na nepcima ljubitelja pop kulture (i naravno, treša). Naravno BK je bio elegantniji ali neosporno manje zabavan, dok je RTS davao ili emisije iz SFRJ naftalina ili Miloševićevu propagandu ili neke vrezije Boljeg Života/Srećnih Ljudi. Bila je to Peak-Pink era, vreme ladnih trajni, jake šminke i švere benzina. Nesretnog uverenja da samo ako ON ode sve će biti kao u stranim serijama. Vreme kada je sirena presekla reveal o Esmeraldinom slepilu u 20.20 i kada su želje za instant boljim danima delovale verovatnije, jer gore, činilo se više nije moglo biti.

Naravno takva kulturološka i društvena pitanja, nisu bila bitna pre-tinejdžerima izmedju gledanja Tropical HEATa, Nasha Bridgesa, Europinka, i CItya, koji smo se uglavnom radovali pesmicama, pogotovo onima sa pop/dens ekipom iz CITY recordsa.

Više od 20 godina kasnije, one deluju idalje slatko i suludo. Režija je krš. Neki od ljudi u njima deluju mlađe sada nego tada. Reči su banalne. Muzika je smešna. Jelena Karleuša je u svojoj ranoj fazi i Dara Bubamara je bez poprsja. Vesna Zmijanac je najbolja riba.

Medjutim, uz sav užas, one imaju slast odrastanje u najgorim godinama, od čijih najgorih delova nas je donekle zaštitila dečija naivnost i radovanje bilo kakvom svetlucanju, pa bilo to i dosjaj štrasa sa haljina polugolih pevaljki.

Sve u svemu, 20 godina kasnije, Srećna vam, srećna, Nova godina.

Top lista:

7. Sve noćas nek je slađe i luđe… (1998, folkeri)